LJUBAVNA: Ljubav je PRAVA KADA POBJEDJUJE SVE

Posle velikog razočaranja iz prethodne veze teško se odlučivala za sledeću. Dostojanstveno je nastavila dalje, ne želeći da joj prošlost kroji život. Jer, u ljubav je i dalje verovala.

Pojavio se on. Vedar, nasmejan, pozitivan, lep, visok, pametan, obrazovan, ostvaren. On, kakav se retko sreće. Pojavio se ispred nje. I poželeo je. Od prvog dana imala je najlepše mišljenje o njemu, od prvog dana joj se dopadao. Ali i od prvog dana se plašila da li će uspeti. Morala je da se vrati u rodnu zemlju, da se seli. Za Beograd. Baš tada kada su započeli lepu vezu. Nada joj nije bila najbolji drug. Ali pristala je da pokuša. Otišla je i nastavili su vezu na daljinu.

Mnogo joj se sviđao, mnogo joj je nedostajao. Želela ga je. A bio je daleko. Bila je kao tuđa. I sama sebi. Borila se protiv sebe i protiv one koja joj je život podarila. Njena majka plašila se njenog odlaska, plašila se da neće svakog dana gledati onu zbog koje živi, onu zbog koje se budi. Priznaćete, teško je povrediti onoga ko vam je život dao i ko se zbog vas celog života žrtvovao.

Bio je upućen u situaciju. Razumno je pristao da bi tri godine bilo dovoljno da vide da li je vreme za zajednički život. Veza se nastavila lepo, sa dovoljno čestim gledanjem, s obzirom na daljinu i obaveze. 

On. Uvek divan. Svaku želju da ispuni, svaki minut da ulepša, uvek da nasmeje. ON. Pravi za nju. Koja je nežna, dobra, plemenita i koja zna da voli.

Ali bila je neodlučna. Trošila je život tražeći sebe na nekom mestu, jer se nije pronalazila u sebi. Bolela je pomisao da ode daleko, da bude srećna ostavljajući za sobom suze i bol. Da, tada nije shvatala da je život kratak i da mora da misli na sebe. Tada to nije shvatala. Pokušavala je da ugodi svima, a na kraju samo sebi nije.

Njega su kao i svakog normalnog momka koji je zaljubljen često zapitkivali kada će da se ženi i zašto čeka toliko. Niko nije razumeo. Niko nije mogao da se stavi u njenu kožu i da gazi njenim cipelama. Ali  ljudi sude i najlakše im je da kritikuju. 

Vreme je prolazilo. Ona je u sebi odlučila da napušta grad, da ostavlja posao, da ide voljenom u zagrljaj. Odlučila je da se vrati i živi svoju sreću. Ali je ćutala o tome. Da je pitate zašto, ne bi znala ni sama da vam odgovori. Ćutala je i čekala taj momenat.

On nije želeo da je pritiska. Čekao je nju da se izjasni. A ona je očekivala da će je podstaći da pričaju o tome i da mu onda kaže da dolazi. U tom periodu čekanja on se hladio, a ona se grejala.

Jeste, bila je kriva. Čekala je. Čekajući je shvatila da mora da se bori za sebe. I dugo joj je trebalo. Ah ta neodlučna Vaga! Promenila se, bila je spremna na sve , svesna svojih grešaka.  Ipak je on bio prvi sa kojim je poželela brak i decu. I dok se on hladio, jer se umorio čekajući, ona je pokušavala da učini sve da opet budu srećni. Nije uspela. Rekao je da je ne voli više.

Ah da, nisam vam rekla da je voleo više od svega. I da je to pokazivao na razne načine. Uživala je u tome. I bila je srećna što ima takvu ljubav pored sebe, pravu ljubav. Kada ga je izgubila, shvatila je da ne može bez njega, da samo sa njim želi život da nastavi.

Šta je ostalo od te ljubavi? Jel vi verujete da je on stvarno više ne voli? Jel verujete da od tone ljubavi koju joj je pokazivao nije ostao ni gram?

Verujem da postoji taj gram. Koji se može skupljati. Gram po gram. Znate koji je tu ustvari glavni problem…

Zarekao se. Zarekao se sebi i drugima da je ovo kraj. Pričao je prijateljima koliko je povređen, koliko je rešio da stavi tačku. Rekao je svima da nastavlja bez nje. I ubeđivao sebe da je to ispravno.

Mislite da je ispravno? Naravno da nije. Svi ti ljudi će ga podržati, posavetovati, potapšati po ramenu, ali nijedan neće živeti njegovim životom. Svi oni će imati svoje porodice i zaboraviće i šta je njihov prijatelj prošao. A on… on će zbog ponosa, zbog inata, besa i zbog osećaja tuposti propustiti ljubav svog života.

Sve i da je ne voli, barem je ostalo nešto što može da ispuni njenu poslednju želju – da provedu barem pet dana negde, sami, daleko od svih, daleko od onih koji će je osuditi, onih koji će ga osuditi, sami, zajedno da prelistaju svoje emocije. Da se pogledaju u oči i požele isto.

Jer svi grešimo. I svi opraštamo.

Nikada svoj život ne krojite na osnovu tuđeg mišljenja, pa bio vam i rod najbliži. Svoj život živiš da budeš srećan i samo ti znaš kako je u njemu. Svi koji te vole, prihvatiće tvoju sreću kakva god da je. Ti si je izabrao. A to je najvažnije.

Izvor( Direktan link):
http://www.cosmopolitan.rs/cosmo-svet/cosmo-blog/nina/15032-ljubav-koja-pobedjuje.html

Foto: Printskin

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *