HRVATSKI NOVINAR PRVI PUT U ŽIVOTU OTIŠAO NA CAJKE: Bio je na koncertu Rade Manojlović u Zagrebu, izašao je U NEVERICI!

Video sam majku i ćerku kako stoje za šankom…

Hrvatski novinar Tomislav Novak je, eksperimenta radi, prvi put u životu izašao na “cajke”, kako turbofolk muziku zovu Hrvati, da bi lično video za čim tačno to mladi u Hrvatskoj gube glavu.

Ovo je njegova priča:

“Nema jednostavnog načina da vam ovo priznam pa evo radije odmah u glavu: strašno sam zgrešio prošli vikend. U petak sam, prvi put u životu, otišao na – cajke.

Cajke, turbofolk, narodnjaci, vrćenje žarulja, rastezanje dugmetare, etnotehno (stvarno?), nazovite to kako god želite, ali uvek su to trubači, harmonike, zavijanje, alkohol, lažno krzno i minice, razbijene čaše i verterovske patnje, sve do jutra.

U Zagrebu je, naime, gostovala izvesna Rada Manojlović, kažu mi da je kao zvezda, a lansiran je i novi cajka radio pa sam, manje iz znatiželje, a više iz mazohizma, odlučio saznati oko čega to danas pola nacije reže vene od užitka, a druga polovica – od užasa. Kći mi ima tek pet godina, ali brzo će doći vreme kad će, hteo ne hteo, pripadati jednoj ili drugoj polovini pa sam za svaki slučaj odlučio i ja upoznati neprijatelja.

– Da, da, u naučne svrhe ideš, kako ne – cinično mi govori žena dok se naveče spremam za izlazak. Od nje i malene opraštam se kao da idem na front.

– Nikad ne znaš koji će me stih pogoditi ravno u srce, možda iskrvarim na šanku, bacam lošu foru. Niko se ne smeje, iz stana me ispraćaju dva ledena lica. Slično je na ulazu u klub. Iako je prošla ponoć, frend i ja ulazimo u prazan prostor.

– A gde ostavljam pištolj? – pitam zgođušnu garderoberku.

– Nda – kaže. Opet ledeno lice.

Znam, dragi čitatelju, da o cajkama, kao i svi, baš sve znaš i ti, ali ako ćemo iskreno, ja sam u petak mnogo toga naučio.

Jer star sam k’o Biblija i u skoro 20 godina koliko nisam pošteno izašao (tad su se sodomizirali techno partyji) puno toga se promenilo. Turbofolk je, čini se, takođe iskoračio u 21. vek.

Nema Cige na violini, ništa od harmonikaša, nijednog sumnjivog ćelavca s ganom za pasom, nijedna “natoči mi rakiju i zovi policiju” narudžba na šanku. Klub uređen kao da smo na Ibici, umesto tapeciranih separea, zavesa od baršuna i kariranih stollnjaka posvuda videozidovi i stroboskopi.

Umjesto benda s brkatim bubnjarom veliki miks pult i dva DJ-a, a do dva ujutro iz zvučnika lupa isključivo haus. Ništa “izdao me prijatelj, izdao me brat”, “zapalila si me kao suvo seno”, “viski me udara, red bull me diže”. Samo Rihanna, David Guetta, poneki Snoop Dog. Razočaran sam, niko više ne nosi špic papak ni kajlu, sve klinci u adidaskama, s hipsterskim bradama, zakupili stolove s kiblama punim energetskog pića.

– Da pogodim, došli ste prvi – sprda se s nama na chatu devojka prijatelja

– Da, ali odlazimo zadnji – glumimo face, i potiho se molimo da će sve završiti pre dva.

Ali i ta Rada na stageu se nije ni pojavila pre skoro pola tri, a umesto benda prati je samo tip na futurističkom sintesajzeru što blješti kao onaj svemirski brod iz Spilbergovih “Bliskih susreta treće vrste”. Redari sređeni kao da su ispali sa stranica Voga, a ne iz crne hronike Kurira.

Tako to valjda izgleda danas u eri Instagrama.

A Rada? Bilo je tu svega, i Šumadije i popa, presekla žena istočne melose s a cappella Mišom Kovačem. To ja zovem vantelesnim iskustvom.

Vrhunac večeri? Za šankom primjećujem mladu devojku, verovatno srednja škola – u pratnji majke. Sede, cuclaju kokakolu i čekaju koncert, stara namrgođena k’o suri orao zvera uokolo.

Već vidim kako je stvar išla. Mala je koji dan ranije molila da ode na koncert.

Kakav, pita je mama. Ma to ti je skorodomaćica, skoro pop glazba, mulja mala.

– Branko, daj mi ključ od tavana – govori ova mužu – vadim iz kovčega ONU haljinu sa svadbe. Ne ide ova balavica nikamo sama.

Smejao bih se, ali mi se plače. U njoj vidim sebe za 10 godina.

Iscrpljen, konačno se oko četiri dovlačim kući, niti čujem niti vidim. Žena se kikoće, ja štucam.

– Tata, ješi jušer išao na sajko? – pita me mala za doručkom.

– Kaže se cajka – objašnjavam joj strogo – i samo da znaš, nigde ti više ne ideš sama. Jer ovo je stvarno bilo – sajko.
izvor(kurir.rs)

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *